LINOTORAKS, OKLOP ZA TELO U MRAČNO DOBA GRČKE

Kako su vizuelni dokazi ograničeni na likovne predstave sa vaza, reljefa I skulptura, a ne na prave modele, stručnjaci danas mogu tek nagađati njegov izgled I dizajn. Umetnička dela prikazuju oklop koji ima gornji deo koji pokriva ramena I vezuje se na grudima, a glavni komad opreme obavija telo I pokriva čitav torso, kao I red pteriga oko donjeg dela koji pokriva prepone I gornji deo butina. Postoji I veći broj vaznih slika koje pokazuju metalne ljuskice preko nabrojanih elemenata.

Materijal od kojeg je izrađivan linotoraks je ono međutim što I dalje muči istoričare. Neke od najčešćih teorija pravljenja linotoraksa odnose se na laminiranje ili preplitanje više slojeva lanene tkanine. Takav oklop bi verovatno imao negde između 12 I 20 slojeva. Druga teorija kaže da je linotoraks pravljen od kože, a možda I od nekih dodatnih materijala, ili kombinacije materijala, ali mi to danas ne možemo nikako znati. Jedna od pretpostavki glasi da su slojevi tkanine vezivani životinjskim lepilom. Iako je takav material jak on se rastvara u vodi pa bi linotoraks morao da ima neku zaštitu od kiše ili znoja da bi bio zaista upotrebljiv.

Mi ćemo ovde prihvatiti ideju da je linotoraks pravljen od kombinacije materijala, sa lanenom postavom I nekoliko slojeva lanene tkanine, među koje su, po potrebi, dostupnim sredstvima I stvarnoj nameni oklopa, ubacivani delovi metala I štavljene kože.

Na jednom američkom institutu grupa ljudi se od januara 2009. Godine bavi rekonstrukcijom linotoraksa, I izradom replika radi istraživanja. Oni su zaključili da oklop debljine 1 cm, koji se sastoji od 11 do 18 slojeva lana, obezbeđuje svu potrebnu zaštitu od posečnih udaraca kao I od pogodaka strela ispaljenih običnim lukom (kompozitni luk je probijao ovakav oklop). Takvi rezultati su vredni pažnje jer pokazuju da je linotoraks zaista mogao biti napravljen samo od lana (zamislimo recimo oklop od tridesetak slojeva…).

Kada se obuče linotoraks je u prvo vreme vrlo krut ali se vremenom oblikuje po telu ratnika pod dejstvom toplote I vlage. Ta osobina je sasvim sigurno bila veoma korisna jer je omogućavala da se ovaj tip oklopa masovno proizvodi a ne pojedinačno za svakog naručioca posebno. Laneni oklop je bio dosta udobniji od bronzanog u toplijim regionima sveta (kakav je to bio Egej recimo) jer je stvarano izolaciju od toplote.

Sve u svemu, čak I oklop napravljen isključivo od lana dakle bio je veoma korisni komad zaštitne ratne opreme, a uz metalne pločice koje su se ušivale mogao je da parira ili bude bolji od svih drugih starih tipova oklopa za telo koji su se koristili u najstarijem period gvozdenog doba.