JONJANI, KENTAURI - MITSKI KONJANICI IZ AZIJE - GRČKO MRAČNODOBA
- Nenad Mitrović
- Oct 1, 2014
- 1 min read
Kentaur je biće iz grčke mitologije, formirane u Mračno doba ranog Gvozdenog perioda razvoja, sa glavom i trupom čoveka, i telom konja. Na starim atičkim i beotskim vazama mogu se videti najstarije predstave kentaura.

Tesalija je u staroj Grčkoj bila jedina oblast sa širokim ravnicama koje su bile pogodne za intenzivno gajenje konja, pa Kentauri predstavljaju ona tesalska plemena koja su se bavila uzgojom konja i prirodno navikla na život sa konjima. Kentauri su provodili dosta vremena u jahanju, pa su ostalim grčkim plemenima delovali kao neka natprirodna bića. Glavno oružje kentaura bio je luk sa strelama, što se takođe lako povezuje sa konjaničkim stepskim narodima. Pored ovoga koristili su koplja i toljage.

Pored ove hibridne predstave njihovog izgleda Kentauri su opisivani kao veoma ratoborno i krvoločno pleme koje je večito tražilo razlog za vojevanje i vršenje krvne osvete. Već smo u okviru drugih civilizacija videli da su upravo stočarski (konjarski) narodi bili ti koji su vršili osvajanja miroljubivijih ravničarskih društava okrenutih poljoprivredi, pa ne čudi što se takav primer našao i u staroj Grčkoj (Tesaliji konkretno).

Kentauri su naseljavali region Magnezije oko planine Pelion. Bili su u stalnom ratu sa drugim (mitskim) tesalskim plemenom Lapita. Za Lapite, skoro podjednako natprirodna i mitska bića, se govorilo da su otporni na udarce metalnog oružja ali su ih Kentauri zamalo savladali tako što su ih zakopavali u zemlju. Grčki mitovi govore o tome kako su Kentauri hteli da otmu lapitske žene ali da je Lapitima u pomoć priskočio atinski legendarni heroj Tezej. Kentauri su oterani i uništeni.
