NAGINATA, JAPANSKO DUGO ORUŽJE
Naginata je jedna od nekoliko varijanti japanskih sečiva koja su se izrađivala na tradicionalni način - nihonto. Sečivo se postavljalo na dugačku držalju, pa tako ovo oružje funkcionalno svrstavamo u duga oružja na motkama. Što se oblika i funkcije tiče naginata je veoma nalikovao evropskom oružju glejv ili glifa (eng. glaive),a ta dva oružja su korišćena otprilike u isto vreme (kraj Srednjeg veka i Renesanse).
Naginatu su koristili pripadnici samurajske elitne klase u feudalnom Japanu, zatim ašigaru vojnici (teško oklopljeni pešaci i neka vrsta japanske feudalne policije), a takođe i soheji (monasi-ratnici). Pored toga, naginata se u savremenoj kulturi predstavlja kao tipično oružje malo poznatih ženskih ratnica ona-bugeiša, koje su bile pandani muškim samurajima i takođe pripadale uskom krugu najvišeg japanskog plemstva.
Zbog toga što su ovo oružje na motki koristile i pripadnice slabijeg pola došlo je do podele oružja na masivnije i nešto manje primerke, koji su se zvali o-naginate, a koje su uglavnom koristili muški ratnici. Za razliku od njih žene-ratnice nosile su ko-naginate, nešto tanje i kraće verzije ovog oružja.
Naginata se sastoji od drvene motke ili metalne šipke sa zakrivljenom jednosečnom oštricom. Sličan je kineskom guan-daou ili evropskoj glifi. Kao i katana, naginata ima pločasti okrugli štitnik (tsubu). Samo sečivo je bilo dugačko od 30 do 60 cm, i kovalo se identično kao i katane. Sečivo je imalo dugački jezičak (nakago) koji se ubacivao u držalju. Oblik i stepen zakrivljenosti naginate menjao se tokom vremena, kako bi što bolje ispunio svoju funkciju borbe protiv oklopljenih jahača.
Dužina držalje je bila od 120 do čak 240 cm a bila je ovalnog oblika. Spoj jezička sečiva i držalje ojačavao se pomoću metalnih prstenova i obmotavao žicom. Donji kraj držalje imao je nožicu od kovanog metala. Japanski ratnici su sečivo ubacivali u drvene kanije kada ne bi koristili svoju naginatu.
Naginata se razvila od jednog starijeg tipa dugog oružja na motki koje je korišćeno u Japanu, a koje se zvalo hoko-jari. Sigurni fizički dokazi o postojanju novog oružja koje se zvalo naginata potiču iz 11. Veka, a kada se javljaju prvi pisani tragovi o ovakvim bojnim predmetima. Pretpostavlja se da su naginatu prvi “izumeli” i masovno koristili soheji monaški-ratnici, a da su je tek kasnije preuzeli samuraji.
Tokom Genpej ratova (1180-1185) naginata je postala veoma popularno i cenjeno oružje. U to doba su konjičke bitke bile presudne a naginata se dokazala kao veoma dobra u skidanju teško oklopljenih konjanika sa konja i u njihovom dokrajčivanju na zemlji. Naginata je u toj meri postala efikasna da su japanski samuraji na konjima tog doba morali da uvode nove zaštitne elemente u svoju ratnu opremu, poput štitnika za potkolenice. Takva dominacija naginate u borbi protiv teške konjice potrajala je sve do 16. Veka i prvog uvođenja vatrenog oružja na područje Dalekog istoka.
Tokom Edo perioda naginata više nije imala gotovo nikakav praktičan značaj na bojištima Japana, pa je tako postala simbol socijalnog statusa žena. Naoštrena i upotrebljiva naginata tada se davala kao deo miraza ćerke iz porodice samuraja. U to vreme se i dalje očekivalo od plemkinja da budu sposobne da se bore i odbrane svoj dom od potencijalnih pljačkaša ili napadača, dok su im muškarci bili negde u ratu.
Naginata je tako istorijski ostala upamćena kao oružje prilagođenije ženama jer im je omogućavala da drže svoje protivnike na distanci, gde bi bilo koja prednost u visini, težini i snazi suparnika bila umanjena ili eliminisana.
Japanska ratnica čuvena po primeni naginate bila je Itagaki koja je bila na čelu 3000 branilaca dvorca Teizakajama kada ih je napalo 10.000 ratnika iz klana Hodžo. Iako je dvorac na kraju bio osvojen branioci su uspeli da naginatama desetkuju samouverene osvajače, dok je sama Itagaki ubila više desetina napadača svojim dugim oružjem.
Nakon Drugog svetskog rata raste zanimanje za egzotična stara oružja Dalekog istoka, pa tako naginata dobija iznova pažnju boraca širom Japana ali i sveta, pri čemu se formiraju brojne borilačke discipline, dođoi i škole u kojima je uvežbavana veština baratanja dugim japanskim oružjem. Opšta disciplina vežbanja sa naginatom zove se naginatadžicu.
