TREBUŠET - ULTIMATIVNA BACAČKA SPRAVA
Trebušet je velika i moćna opsadna sprava koja je korišćena u Srednjem veku i periodu Renesanse. To je bila ratna mašina čiji se mehanizam zasnivao na protivtegu. Trebušet sa protivtegom se pojavio u hrišćanskim i u muslimanskim zemljama oko Mediterana, u 12. veku.
Takva opsadna sprava je mogla da ispaljuje projektile težine i do 160 kg na neprijateljska utvrđenja, i to na velike razdaljine. Korišćen je u velikoj meri sve do 15. veka kada je uveden barut, pa je pojava topova zamenila ovo oružje u osvajanju gradova i tvrđava.
Zanimljivo je da su tehnički crteži i planovi za izradu trebušeta nekako izgubljeni u 16. veku. Tek je 1984. Godine francuski inženjer Reno Befejet napravio prvu savremenu rekonstrukciju ove opsadne sprave, na osnovu šturih dokumenata iz 1324. godine.
Trebušet radi tako što koristi potencijalnu energiju uzdignutog protivtega na neku visinu. Dugačka greda spojena je sa osovinom. Na kraćem kraju grede prikačen je protivteg. Duži kraj grede se vuče nadole, čime se protivteg potiže. Praćka, koja se sastoji od vreće u koji se stavlja projektil, zakačena je za duži kraj grede.
Kada se otpusti okidač, praćka i greda se pod dejstvom oslobođene sile brzo uzdižu nagore, rotirajući na osovini ka vertikalnom položaju. U nekom trenutku uzdizanja grede se otvara i praćka dopuštajući projektilu da odleti pod dejstvom sile ka meti.
Dramatično povećanje vojne efikasnost itrebušeta zabeleženo je prilikom opsade Tira 1124. godine, kada su Krstaši koristili tzv. “velike trebušete”. Do sredine 12. veka novi tip opsadnog oružja pravljen je i korišćen u svim Mediteranskim zemljama, i istočno u carstvu Turaka Seldžuka. Vojna primena trebušeta kulminirala je tokom opsade Akre (1189-91) kada su engleski kralj Ričard Engleske i francuski kralj Filip II osvajali ovaj grad koji je branio Saladin sa svojom vojskom.
Tokom Krstaških ratova Filip II imao jedva trebušeta koje je koristio prilikomopsade Akre, koje je nazvao “Božji bacačkamena” i “Rđavi komšija”. Tokom opsade Stirlinga 1304. Godine engleski kralj Edvard naredio je svojim inženjerima da naprave džinovski trebušet koji je nazvan “Ratni vuk”.
1421. godine francuski kralj Šarl VII naručio je trebušet (koilar) koji je mogao da ispaljuje kamene gromade od 800 kg. To međutim nisu i najveće težine projektila koje je izbacivao neki trebušet. Već 1188. godine prlikom opsade Ašijuna, bacano je kamenje težine 1,5 tone!
Prosečna masa projektila bila je verovatn ooko 50-100 kg, sa dometom od oko 300 metara. U korišćenju trebušeta takođe je bilobitno i vreme potrebno za ponovo nameštanje oružja i ispaljivanje novog projektila. Prilikom opsade Lisabona 1147 godine dve mašine mogle su da ispaljuju projektil na svakih 15 sekundi, što je bilo verovatno krajnje zastrašujuće za njihove protivnike.
1442. godine, prilikom opsade Karlštajna, na zamak su ispaljivani leševi i izmet, čime je raširena zaraza među braniocima.
Najveći trebušeti su zahtevali ogromne količine drvne građe. U opsadi Damijete, 1249. godine, francuski kralj Luj IX napravio je palisade za ceo krstaški kamp pomoću drveta od 24 egipatska trebušeta koje su krstaši zarobili u prethodnim bitkama.
