TRIBULUSI - RIMSKI DEFANZIVNI TROŠILJCI
Tribulus je bio latinski naziv za jednu vrstu pasivnog (na tlo postavljanog) oružja sačinjenog od tri čavla ili zašiljenih metalnih šipki, spojenih tako da vrh jednog uvek štrči nagore sa stabilno oslonjene osnove. Na našim prostorima takve šiljate prepreke zvale su se čičci ili trošiljci a u istoriji ratovanje poznati su još od doba Vavilona i dvokoličarskog ratovanja.
Tribulusi su bili rimske a kasnije i veoma često korišćene srednjevekovne varijante prepreka koja se postavljaju da zaustave prolazak nekog mobilnog i masivnog protivnika, kakve su bile ratne dvokolice ili teška konjica. Pored tri ili četiri glavna šiljka tribulusi su često pravljeni i sa sekundarnim “kukama” kako bi izvlačenje iz ranjene životinje ili čoveka bilo što teže. Zbog toga su rane od čičaka bile veoma teške, pa je ovo oružje predstavljalo noćnu moru teške konjanike u punom jurišu.
Tribulusi su u vreme antike služili da uspore ili u potpunosti zaustave napredovanje konjice, ratnih slonova, ali i ljudi, jer je i ljudima bilo vrlo teško da se kreću kroz gusto postavljene šiljke. U istorijskim izvorima je opisano kako su trošiljci bili posebno efikasni protiv kamila jer ove imaju meka kopita (u stvari očvrsnute spojene prste). Neki tribulusi su imali vrhove u vidu igli, a drugi u vidu strela ili koplja.
Rimljani su ovo oružje još zvali i mureks fereus ili “šiljato gvožđe”. Naročito su ih koristili protiv dvokolica protivnika, jer su dvokolice u punom trku propadale posle prvih par metara naletanja na tribuluse. Iako je najslavnije vreme dvokolica bilo odavno prošlo, Rimljani su tokom perioda poznog carstva nanovo nailazili na protivnike koji su koristili dvokolice sa bočnim sečivima. Takva oružja su na bojište često izvozili vojskovođe istočnjačkih despotija nastalih od nekada moćne Persije, kakvo je recimo bilo Parćansko carstvo.
Dvokolice sa sečivima su u prvi mah ulivale veliki strah u kosti rimskih vojnika, ali su tribulusi bili u toj meri efikasni protiv njih, da su parćanske dvokolice na kraju postale predmet sprdnje. Rimljani bi pre početka sukoba posejali bojno polje velikim brojem čičaka. Kada bi parćanska vozila naletela na njih neki od upregnutih konja bi se neizbežnopovredio i pao, zbog čega bi se dvokolice često totalno zaustavljale a ponekad i raspadale u punom trku.
Što se tiče ostatka sveta, zanimljivo je da su i stari Kinezi koristili trošiljke, i to često u vidu šiljatih kugli sa eksplozivnim punjenjima! Jedna od značajnih primena metalnih čičaka desila se i u savremeno doba, u Vijetnamskom ratu, kada su ih oružane snage Vijetkonga koristile protiv Američkih vozila, ali i ljudi, i to često sa premazanim otrovima.
