"UBISTVENO" LOŠE UNIFORME
Danas kada pomislimo na neki komad vojne opreme koji se u istoriji pokazao kao veoma loše osmišljen i poguban po svog nosioca uglavnom pomislimo na nekvalitetna sečiva koja su se lomila kao i na oklop za telo koji je bio sklopljen od lošeg materijala. Ali istorija je pokazala da su postojali i mnogi opasnije stvari od toga, i to prosto kao rezultat činjenice da su vojnu opremu dizajnirali činovnici daleko od fronta, a pravile ih zanatlije koji nikada nisu bili u stvarnoj borbi.
Jedna od takvih pogubnih stvari bile su vojne uniforme iz 18. veka, i to korišćene u većem broju evropskih zemalja! Najbolji primer su tzv. engleski redkotovi ili crveni mundiri. Vojni kaputi su bili tesni i nepraktični, drečavih boja i sa ogromnim dugmadima koja su se teško zakopčavala. Takve uniforme osmišljene su kako bi se bolje održala vojna disciplina ali su znatno olakšavale protivničkim strelcima da ubiju vojnike u njima, jer su se lako videle čak i u magli!
Pored toga, crveni mundiri imali su visoke i tvrde okovratnike, u toj meri da su vojnici veoma teško okretali glave u njima, pa im je pregled na bojištu bio veoma smanjen. Tesni kaputi su se nakon kvašenja i sušenja dodatno stezali, a zatim i cepali, što je na hladnom terenu bilo pogubno. Crveni mundiri su se naročito loše pokazali u Severnoj Americi, gde su borbe engleskih imperijalista protiv pobunjenika ali i domorodaca često bile gerilske, pa su mnogo britanski vojnici stradali prosto zbog svoje ekstremno loše uniforme!
Veoma slične probleme imali su i vojnici Pruske monarhije. Tokom Sedmogodišnjeg rata zategnute finansije u zemlji naterale su Pruse da nose uniforme toliko loše napravljene da su se raspadale na vlažnom vremenu! Malo je reći da su bile podjednako tesne i sa visokim okovratnicima kao i britanske, pa su se pruski vojnici češće borili samo u košuljama.
Što se tiče vojnih kapa i šlemova situacija je u 18.veku I početkom 19. bila gotovo podjednako smešna i žalosna. Nemački plaćenici u Americi na primer (boreći se na strani Britanaca protiv pobunjenika) nosili su spektakularno visoke kape sa srebrnim bedževima spreda! Takve kape su se zakačinjale za drveće, padale preko ušiju i očiju, dok su protivnički strelci pred svojim očima imali savršenu metu koja se sijala na suncu i mesečini.
Podjednako nepraktične i loše vojne kape i šlemovi bili su daleko čuveniji bavarski pikelhelmovi, koji su na vrhu imali ni manje ni više nego dugačak šiljak. Takve šlemove nosili su nemački vojnici, policajci i vatrogasci u 19. I 20. Veku, i bili su uzrok brojnih povreda i smrtnih slučajeva.
Britanci su ipak ostali neprevaziđeni u pravljenju “smrtonosnih” uniformi. Kao da im nije bilo dovoljno da uniforma bude crvene boje već su u jednom periodu istorije njihovi vojnici nosili bele trake preko grudi koje su se ukrštale tačno negde u visini srca!
Čak su i tokom Prvog svetskog rata Britanci pravili slične greške u dizajniranju vojnih uniformi, plaćajući cenu u hiljadama izgubljenih života na bojištima Turske. Tokom bitke na Galipolju britanski vojnici dobijali su bele trake za nadlaktice kako bi ih saborci prepoznali po noći. Ovo je naravno značilo da će ih i protivnici vrlo lako uočiti po mraku, pa su mnogi britanski mladići padali kao žrtve udaljenih strelaca iz turskih rovova.
